Batati su korenske krtole, tropske, višegodišnje biljke iz porodice Convolvulaceae. Ove krtole mogu imati različite oblike i boje. Batati su poreklom iz tropskih i suptropskih područja Srednje Amerike. Njihova zemlja porekla je uglavnom meksičko poluostrvo Yucatan, Venecuela i Kolumbija. Batati su jedan od najvažnijih useva u tropskim krajevima. To je biljka puzavica, čije mladice često dostižu  dužinu i do pet metara. Cvetovi imaju različite boje od lavanda-plave do crveno-ljubičaste. Težina plodova po biljci varira i može iznositi od 0,5 kg do 5 kg.

Od krompira se batat razlikuje po izduženom obliku, neke krtole mogu biti teške čak pola kilograma. Glavna razlika je u boji ljuske i mesa. Crveni batat ima narandžasto meso i najbolji je za kuvanje ili pečenje. Meso belog batata je žućkasto, izvrsno je prženo ili naribano u testo za pečenje. Narandžasta sorta se uglavnom uzgaja u Severnoj Americi (Severna Karolina i Luizijana) gde se zove „jam“. Postoji, takođe, i vodeni batat (Ipomoea Aquatica) koji raste u jugoistočnoj Aziji.

Slično kao i krompir, batati imaju višestruku upotrebu u kuhinji. Često se ne moraju uopšte guliti već ih treba samo dobro očistiti četkicom. Možemo ih kuvati, peći i pržiti. Mogu se poslužiti slani, u obliku krompir pirea, supe, ali se takođe mogu dodati i u salate. Batati su ukusni i u slatkoj kuhinji. Dodaju se u testo za pečenje pite, kolača i rođendanske torte. Batati se mogu pripremiti kao čips ili marmelada.

Energetska vrednost batata je za oko polovinu veća od krompira. Krtole sadrže 70% vode, 18% skroba i 6% šećera. Slatki ukus batata osigurava fruktoza, glukoza i saharoza. Batati sadrže povećane količine karotenoida, proteina, vitamina A, B6 i C, kalcijuma, kalijuma, gvožđa, a takođe i netopivih vlakana. Upravo, povećana količina vlakana ga svrstava u najhranjiviju vrstu povrća.

Batati sadrže beta-karoten, zahvaljujući kome imaju izrazito sjajnu boju. Beta-karoten je snažan antioksidans koji deluje kao prevencija protiv nekoliko vrsta raka. Zahvaljujući visokom sadržaju vitamina E, korisni su za ljudsko srce i oči. Slično dejstvo kao beta-karoten ima, takođe, hlorgenska kiselina koja se nalazi u mesu batata. Pored toga u „slatkim krompirima“ se nalazi kafeinska kiselina, lutein, zeaksatin i pektin. Ne nedostaju ni biljni steroli koji snižavaju količinu holesterola u krvi i vežu na sebe kancerogene materije u probavnom traktu. Batati spadaju među najhranjivije povrće i njihova potrošnja se takođe preporučuje u dijetama, kada želimo da skinemo koji kilogramčić više.